FOTOGRAFSKA TRADICIJA U BEČKEREKU, PETROVGRADU, ZRENJANINU  

 “…Najstariji podatak o fotografskoj delatnosti u Zrenjaninu je vezan za fotografe Adolfa Dajča i Nikolasa Štokmana. Oni su držali foto-atelje u današnjoj Pupinovoj ili ulici 29. novembra. Po oglasu iz novina od 11. marta 1854. godine vidi se da su obojica, ili bar jedan od njih, već boravili ranije u gradu. Sasvim je moguće da je u pitanju Adolf Dajč jer je ovo prezime bilo vrlo često među tadašnjim bečkerečkim jevrejima. Pored fotografisanja oni su obučavali ljude ovoj tehnici ali su i prodavali aparate za proizvodnju dagerotipija (jedna od prvobitnih fotografskih tehnika). Adolfa Dajča, putujućeg fotografa, srećemo na području Vojvodine i Srbije u periodu od 1840-1860, međutim najznačajniji su njegovi boravci u Beogradu 1849. i 1850. Nikolas Štokman, jedno vreme i bečki fotograf, aktivan je tokom cele druge polovine XIX veka. Njegova česta prisutnost u Vojvodini i Srbiji bila je krunisana 1872. godine kada je postao lični fotograf kralja Milana Obrenovića…” 

SARA BERNAR, FELIKS NADAR I NIKOLA TESLA

Kada joj je bilo dvadeset godina, Sara je kročila u atelje poznatog pariskog fotografa Feliksa Nadara, na Bulevaru kapucinera broj 35. Nadar je bio već uveliko poznat, ne samo kao fotograf, već kao karikaturista, novinar, književnik i čovek koji je izrađivao leteće balone i u njima leteo. U pomenutom ateljeu, godine 1860. održana je izložba slikara impresionista. Nadarov atelje Sara je posetila i dve godine ranije, odmah po završetku Konzervatorijuma. Taj portret nije bio naročito ubedljiv. Ali, fotografija iz 1864. godine kao da otkriva Sarinu pravu narav. Likovni kritičari i danas ističu da su Sarine fotografije iz Nadarovog ateljea njegovi najnadahnutiji radovi.Sara Bernar je pokazivala i veliki interes prema izumitelju Nikoli Tesli.
– Našavši se u Parizu, Tesla je s prijateljom sedeo u bašti restorana. Iznenada je naišla ljupka, divno obučena mlada žena s moderno očešljanom crvenom kosom, u kojoj je Tesla odmah prepoznao Saru Bernar, slavnu francusku glumicu. Verovatno radoznala da se suoči sa slavnim naučnikom o kome je brujao čitav Pariz, i ona je prošla sasvim blizu njegovog stola, diskretno se obazirući na to lice. Kad je promakla korak-dva, vrlo naglašeno je ispustila malu čipkanu maramicu. Tesla je u tren oka skočio, dohvatio maramicu i, držeći šešir u drugoj ruci, poklonio se duboko, pružajući maramicu lepoj tragetkinji, rekavši: – Gospođice, vaša maramica! Ne gledajući više ni za tren u njeno ljupko nasmejano lice, vratio se na mesto i nastavio razgovor o svojim ogledima, o svetskom sistemu bežičnog prenosa snage. Slavna i iskusna francuska glumica rafiniranim i provokativnim gestom htela je da skrene pažnju na sebe. Ona je, kao i čitav Pariz, dobro znala ko je Nikola Tesla. Htela je da ga upozna i napravi korak više. Manirom velike glumice, to je i učinila. Ali ni Tesla ne bi verovatno bio Tesla da je odgovorio drugačije – zabeležo je Džon O’Nil

ZRENJANINU  MUZEJ FOTOGRAFIJE

Vek od smrti Ištvana Oldala Starijeg

dscf0026dscf0020Po rečima majstora fotografije Jovana Drndaka Njegovića, to je svakako prvi sačuvani atelje takve vrste, iako su nedovoljno istraženi podaci o Georgiju Kneževiću, koji je započeo dagerotipsku praksu u Pešti oko 1848. godine, a kasnije se preselio u Novi Sad. 

– Zrenjaninu svakako zaslužuje Muzej Ištvana Oldala, u čijem sklopu bi bila i galerija savremene fotografije. Po meni, to je trebalo odavno da se ostvari. Grad bi time nesumnjivo dobio na značaju – smatra Njegović. – U svakom slučaju, iako postoji relativno obimna digitalizovana kolekcija Oldalovih slika, tužno je to što njegova svedočanstva o gradu i danas nalazimo na buvljacima ili na sajtovima za trgovinu. 
Uz stotu godišnjicu smrti „prvog bečkerečkog svetlopisca“, donosimo seriju arhivskih fotografija iz Oldalovog ateljea. Na fotografijama su većinom portreti umetnika i članova njegove porodice.

 Aleksandar  Bjelogrlić List ZRENJANIN.7 novembar  2016.

FOTOGRAFSKI DOKUMENTACIONI CENTAR

 

Fotografski dokumentacioni centar, osnovan je radi prikupljanju i očuvanja fotografske arhivske građe i eksponata, u cilju stvaranja Muzeja fotografije u regionu.  Fotografski dokumentacioni centar podržava i organizuje manifestacije od posebnog značaja u oblasti fotografskog stvaralaštva, izložbe, revije, susrete foto amatera  i profesinalnih fotografa. U tom smislu organizuje javne prezentacije, seminare i kurseve koji doprinose stručnom usavršavanju i obrazovanju članova i ljubitelja fotografije, samostalno ili u saradnji sa fotografskim institucijama klubovima i udruženjima .

       Fotografski dokumentacioni centar otvoren je za saradnju sa privrednim i društvenim organizacijama u smislu očuvanja i unapređenja fotografskog stvaralaštva. Kako bi realizovali predviđene programe donatorima i sponzorima nudimo Premium članstvo Fotografskog dokumentacionog centra ” PRIJATELJI FOTOGRAFIJE ”
(Donacija se ne odnosi na plaćanja dobara i usluga, ne podleže oporezivanju po Zakonu o PDV-u i ne evidentira se u poreskim evidencijama. Donacija se uplaćuje bez fakture, na osnovu potpisanog donatorskog ugovora, donatorski ugovor u skladu sa željama donatora.)

Osim donacija koje možete uplatiti na navedeni račun, molimo vas da obratite pažnju na mogućnost donacije starih fotoaparata, foto opreme, starih fotografija, knjiga i dokumenata koji su u vezi sa fotografijom. Daraodavci će biti upisani u registar i u izdanjima koja se odnose na prikupljenu građu navedeni kako darodavci i dobrotvori muzeja fotografije.

DVOSTRUKA EKSPOZICIJA

 

Fotografija kao manipulacija nije se Nikoli posebno dopala, jedne prilike snimljena je fotografija za tada prestižan list Century Magazine. Na fotografiji Nikola Tesla sedi u svojoj labaratoriji u Kolorado Springsu dok oko njega sevaju munje električnog oscilatora pri naponu od 12 miliona volti, jedna od 68 fotografija koje je snimio Dickenson V Alley.

Fotografija je nastala dvostrukom ekspozicijom. Na prvoj fotografiji snimljena su električna pražnjenja oscilatora da bi fotografska ploča bila ponovo eksponirana ali ovog puta fotografišući Teslu koji sedi na stolici dok je oscilator bio isključen. Te dve eksponirane fotografije stopile su se u jednu dajući veoma impresivan snimak ali svakako ne kao sliku stvarnosti već kao rezultat svojevrsnog fotografskog eksperimenta. Sam Tesla je prokementarisao: “Meni se nije dopala ideja za tu fotografiju, ali su takve slike interesantne nekim ljudima”. Kao ilustracija fotografija je zaista bila izvanredna ali kao vest nikako jer nije odgovarala stvarnosti.

 

 

 

 

TRIBINA  O MEDIJSKOJ FOTOGRAFIJI

 

 

30.10.2017 Alisa Junuzović

Večerašnja tribina o medijskoj fotografiji održana u Kulturnom Centru grada Zrenjanina privukla je znatan broj kako onih starih poznavalaca fotografije tako i one koji u svetu ove popularne umetnosti prave svoje prve ozbiljne korake. Na skupu su se predstavili fotoreporteri Večernjih novosti Darko Dozet i Zoran Jovanović Mačak.
Veče medijske fotografije otvorio je Zoran Jovanović Mačak citirajući tekst iz knjige A. Šafranskog a, koji je još 1934. godine napisao Sibin V. Todorović (šef kabineta Ministra vojske i mornarice) – “Davno je prošlo vreme, kada je fotografija bila dostupna samo pojedincima ili fotografima od zanata. Danas je fotografija u životu čoveka dobila naročiti značaj i prodrla je duboko u sve slojeve društva. Obzirom na značaj i koristi koje fotografija pruža čoveku, u većini država poklonjena je ovoj naročita pažnja i razvijena je velika akcija, da se pruže potrebna znanja iz oblasti fotografije svima koji žele da joj se posvete. U tome ciju u mnogim državama fotografija je uvedena kao obavezan predmet izučavanja ne samo u višim i srednjim, već i u nižim školama. U mnogim državama fotografija se iskorištava kao moćno reklamno sredstvo za propagandu svoje zemlje, za koju svrhu, od naročitog je značaja umetnička fotografija pomoću koje smo u stanju da predstavimo celome svetu sve lepote i osobine svoje zemlje. U sadašnje doba primena fotografije toliko je prodrla u mase naroda da slobodno možemo reći da je ona postala sredstvo nacionalne propagande.” Ovaj tekst iz davne 1934. godine mnogima će se doimati kao da je pisan juče, konstatovao je Zoran Jovanović Mačak.
On je takođe podelio svoja iskustva kada je autorsko i vlasničko pravo u pitanju, kao neizbežnu  stavku u bavljenju ovom branšom. Predočio je na pravu važnost fotografije i kakva je i kolika njena uloga u očima čitalaca. Etički pristup fotografiji kao nezaobilaznu normu svakog profesionalca. Takođe se dotakao i teme analogne fotografije i kako upravo ona kao takva može u mnogo čemu parirati današnjim digitalnim DSLR snimcima.

U uvodnoj reči Darko Dozet se zahvalio Pokrajinskom sekreterijatu za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a pre svega UNS-u na nesebičnoj podršci kada je predložen zakon o oduzimanju autorskih prava koji upravo velikom zalaganjima ovog udruženja nije ugledao svetlo dana.
Na pitanje urednice Radio – televizije Vojvodine i predsednice Društva novinara Vojvodine Eržebet Pap Reljin kakva fotografija mora da bude , Dozet je rekao da fotografija pre svega mora da probudi emociju, da bude istinita, tj. da na najbolji mogući način, bez manipulisanja njome,  mora da predstavi stvarni događaj.
Pokazujući nam svoje fotografije snimljene u protekle dve decenije mogu zaključiti da je jedino strast ona koja prethodi zaljubljenosti u fotografiju i da zajedno drže temelj i istrajavaju u svetu dokumentacije jednog vremena, fotografije.
Fotoaparat je sprava iza koje se ponekad možeš sakriti ili moćno oružje iz kojeg možeš da okineš,  zaključio je na kraju predavanja Darko Dozet.

 

 

VEČE FOTOGRAFIJE U ZRENJANINU: Kvalitetni fotografi u gradu fotografije

Koncept bar „Kafemat” sinoć je bio u znaku fotografije. Gosti „Večeri fotografije” su bili Miroslav Predojević iz Foto saveza Srbije, Milorad Đokić, autor dokumentarnog filma „Umetnik iz senke“ i Jovan Njegović Drndak, predavač u Zrenjaninskoj školi fotografije.

Miroslav Predojević i Jovan Njegović Drndak uručili su sertifikate polaznicima Zrenjaninske škole fotografije koji su uspešno završili obuku.

– Grad Zrenjanin ima jako kvalitetne fotografe i ovaj grad zaslužuje da ima nešto što će da privuče fotografe i da fotografiji da mesto koje joj pripada – rekao je Jovan njegović Drndak. – S obzirom da Grad Zrenjanin ima očuvan jedan od prvih ateljea, ideja nam je da to jednog dana bude muzej. Suština je da imamo fotografiju koja će ostati kao trajna vrednost.

Reditelj i producent filma „Umetnik izu senke” Milorad Đokić ispričao je ljubiteljima fotografije kako je nastao ovaj film filma i ko su akteri.

– Posebno večeras predstavljamo Voju Mitrovića kao jednog od naših najznačajnijih ljudi i kao jednog od najbitnijih sudeonika vrhunske crno-bele fotografije u dvadesetom veku – rekao je Đokić. – U ovom dokumetražno dokumentarnom filmu o Voji Mitroviću otkriva se malo poznata uloga ovog vrhunskog stručnjaka, koji je izradio skoro 60 odsto, fotografija Anri-Kartje Bresona i to u periodu kada kolekcionari počinju da prikupljaju potpisane primerke i stvaraju prestižno aukcijsko tržište istorijski i umetnički neprocenjivih autorskih fotografija i gotovo sve fotografije Jozefa Kudelke.

U „Umetniku iz senke” govore poznati fotografi Antoan Aguđan, Vladimir Marković, Milomir Kovačević i Tomislav Peternek i profesori Branimir Karanović i Nikola Šujica. Ekskluziva ješto se u filmu pojavljuje legendarni Jozef Kudelka, jedan od najvećih živih fotografa crno-bele fotografije 20. veka. On je pristao da se pojavi pred kamerama samo zato što je posvećen Vojislavu Mitroviću.

„Umetnik iz senke” ispituje uvek aktuelan „odnos tehnologije, zanata i umetničkog dela”, nastojeći da uhvati „ono neizrecivo“ što izdvaja umetnički doprinos i zanatsku umešnost Voje Mitrovića od običnog tehničkog razvijanja fotografije. „Čuveni portreti, reportažni i drugi snimci koje je Voja izradio sadrže tajnu vrhunske vizuelne i fotografske umetnosti”.

– Foto savez Srbije je jedan od najstarijih organizacija na našim prostorima, prošle godine proslavili smo 70 godina postojanja – podsetio je Miroslav Predojević. – Svake godine Foto savez izdaje nekoliko publikacija koje i večeras publika ima priliku da vidi. U Beogradu 20. aprila otvaramo izložbu „Na tragu svetlosti“, to je godišnja izložba nagrađenih radova naših autora iz predhodne godine. U maju nas očekuje najznačajnija izložba, a to je Republička izložba fotografija koja će se ove godine održati u Paraćinu, neka sledeće godine to bude i u Zrenjaninu. Nekada su veliki fotografski skupovi bili u Zrenjaninu – zašto onda tu praksu ne bi vratili ponovo- istakao je Miroslav Predojević.

Jedan od polaznika je bio i Ivan Lenđer.

– Oduvek sam voleo da fotografišem – kaže Ivan Lenđer. – Putujem još od detinjstva i „pravim slike”. Sticajem okolnosti, sada više putujem po svetu i imam priliku da fotografišem zanimljive predele. Nisam bio zadovoljan kvalitetom slika, želeo sam da naučim više i to sam uspeo u Zrernjaninskoj školi fotografije.

Polaznice drugog ciklusa Zrenjaninske škole fotografije su bile i Jadranka Savić i mr Branka Jajić iz NIP „Zrenjanin”

– Moje fotografije neće biti deo kulturnog nasleđa ali više nikada neću fotografisati onako kako sam to radila pre nego što sam krenula u Zrenjaninsku školu fotografije – kaže Branka. – Upravo završavam doktorski rad o Korporativnoj društvenoj odgovornosti kroz koji se sagledava i uloga znanja u izvrsnosti kompanija u Srbiji, znanja svakog pojedinca i organizacija u celini i ovo je lep primer kako se različita znanja međusobno dele. List Zrenjanin, kao najtiražniji u zemlji ima redakciju znanja.

Sandra Banjanin, urednica u Kulturnom centru, koja je takođe bila polaznica ove škole, vodila je program.

List Zrenjanin  B.J.  Foto: Goran Mihajlov i Alisa Junuzovic

MOŽEMO NADOGRADITI SVET SLIKE 

 

Piše: M.Pudar, dnevni list Danas

Zrenjanin 23. oktobar 2016.

 U današnje vreme potrebno je govoriti o fotografiji i istorijatu njenog razvoja jer je zavladalo mišljenje da je sada sve počelo, da pre toga ničega nije bilo. To je zabluda, sve je postojalo i mi možemo nadograditi svet slike i usavršiti ga ukoliko poštujemo redosled stvari naveo je u zrenjaninskom Kulturnom centru ovog vikenda doajen fotografije Tomislav Peternek. U svojevrsnom razgovoru sa Peternekom i Igorom Mandićem posetioci su imali priliku da razmene mišljenja i podele iskustva sa našim naistaknutijim fotografima. Među posetiocima bilo je najviše profesionalnih fotografa, mahom angažovanih u medijima ali i zaiteresovanih amatera fotografa.

– Do sada sam dva puta gostovao u zrenjaninskom Kultrnom centru sa svojim izložbama, sada je ideja da napravimo izložbu „Tri objektiva“ koja bi gostovala širom zemlje, naročito u malim sredinama. Sve je dobro počelo i ove godine će se nastaviti. Govore za mene da sam napravio istroijske fotografije, a ja koliko sam ponosan na to isto tako se ponosim mladim ljudima koje sam obučio i zarazio fotografijom – naveo je Peternek.

Na pitanje kako mu izgledaju naslovne strane današnjih novina, kao nekadašnji urednik fotografije u Ninu, kaže kratko “Tužno mi je”.  Druženje sa fotografima realizovala je Zrenjaninska škola fotografije uz podršku Kulturnog centra.
– Novi ciklus predavanja počinje uskoro i ova tribina je uvod i najava škole fotografije. Zahvalni smo Peterneku i Mandiću što su našli vremena da podele svoja iskustva, svoja način gledanja na fotografiju sa Zrenjanincima – naveo je Jovan Njegović Drndak, urednik fotografije u listu Zrenjanin.
“Zrenjaninska škola fotografije” počela je sa radom ove godine a tokom proleća prva grupa polaznika, među kojima i dosta novinara, prošla je obuku iz osnovnih fotografskih znanja. Reč je o nadogradnji neformalnog obrazovanja iz oblasti fotografije, pod pokroviteljstvom lista “Zrenjanin”.